Hallstatt i Bad Ischl. Austrijska bajka.

Poslalo me poslovno u Austriju. Točnije, u Bad Ischl. Dva dana. Ne previše posla. Taman da malo zaradim, a da mi usput dupe vidi puta. Reklo bi se, win-win situation. Nažalost, ostatak Kruzova je ostao doma. Koliko god mi nekad idu na živce, najljepše je kad su samnom. Izuzetak su jedino večernji sati kada mi organizam povremeno baš traži da budem sama sa sobom. U tišini. Da me nitko ništa ne pita. Da nikome ne govorim da mora u krevet, da opere zube, da piški, kaki i sve što ide uz to. Ili da je možda dosta s igranjem igrica. Znam, reklo bi se da imam dvoje djece. A nemam.

Večer koju ću provesti sama sa sobom želim već duuuuuugo. I eto je. U Bad Ischlu. Ushićena sam. Ležim sama u krevetu. Gledam fotke koje sam napravila. Znam, imat će sto prmjedbi. Ali nema veze, život je lijep.

Bad Ischl je šarmantan gradić u gornjoj Austriji. Car Franjo Josip i Sissy iskaču iz svakog ugla. Tamo su imali ljetnikovac. Išler kolača isto k`o u priči. Lijepo je. Pravo austrijski. Uredno, čisto, kao nacrtano. Dječja igrališta odlična. I onda, u povratku netko kaže – ajmo do Hallstatta, usput je, a blizu je. Hallstatt??? Onaj Hallstatt?? Onaj koji gledam na guglu čeznutljivo već godinama??? Da, molim vas, odvedite me tamo. I otišli smo. Bio je to kratki posjet, ali sasvim dovoljno za ljubav. Onu na prvi pogled. Unatoč šućmurastom vremenu, Hallstatt je bajka. Jedva čekam vratiti se s njima. Sve sam isplanirala – malo u Bad Isch, tamo su fine toplice, pa onda u Hallstatt. Topiti se od ljepote.

Obično je On zadužen za foto dio, ovaj put sam ja okidala. Nemoj da te čujem da ne valja. 😉

 

Bad Ischl

Knjige u telefonskoj govornici

 

Hallstatt

Uopće nisam opsjednuta prozorima. Uopće. Ni malo.

PS. Znaš ono kad sam sretno legla sama u krevet? Stavila sam fotić na jastuk pored. Da ne budem sama. Facepalm