Nisam nešto komplicirana oko smještaja. Najviše štedimo upravo na tom segmentu putovanja. Ionako samo prespavamo. On je isto takav, ali s jednim velikim ali. Soba mora imati kupaonicu. Zajednička ne dolazi u obzir. To je nešto što On nikako ne može provariti. Iz očiju mu frcaju iskre, ne ljubavne, čim samo pomislim na tu opciju. Ovima koji često putuju s nama ni ne spominjem ništa što u istoj rečenici ima zajedničko i kupaonica. Ma, ako ćeš iskreno, nije ni meni baš primamljivo ovako na prvu. Ali na drugu… Hm…
Zajednički wc u Hostelu Tresor, Ljubljana
Pokušat ću objasniti….
Stavka prva – wc
Zajednička kupaonica može značiti da ću u wc-u biti sama. Znam da zvuči paradoksalno. Ali mislim baš na wc. Onaj mali prostor u kojemu bi svatko trebao biti sam sa sobom. I šoljom. Ne znam za tebe, ali ja tamo nikad nisam sama.
Evo, sinoć sjedim na wc-u. Stella pas sjedi ispred mene i gleda me ravno u oči. Gleda i ne posustaje. Majkemi. Lara dijete se gura pored nje i melje, melje, melje… i ne prestaje. A ja samo želim obaviti što imam u miru, tišini i bez eye contacta. Tražim previše?? Potjerala sam ih van. Čekale su ispred vrata od wc-a.
Stavka druga – tuš
Moje muke po kupaonici ne prestaju s wc-om. O, ne. Tu je i tuširanje. Stelli ovaj dio nije nešto napet, ali Lara… Eh, Lara. Nema joj dražeg nego ušetati dok se tuširam i pitati nešto mudro poput: “zašto su tvoje cice manje od bakinih”. Dogodilo se. Ne izmišljam. Tada ti i najtopliji tuš postane hladan.
Vidiš. Upravo zato zajednička kupaonica ne zvuči toliko loše. Dok sam ja na wc – u, Lara je s tatom u sobi. Kapljice vode koje izlaze iz zajedničkog tuša ostaju tople jer, pogađaš, Lara je s tatom u sobi.
Njima se zajednička kupaonica čini kao najgora noćna mora. Meni ne. Meni je svejedno. Privatnu ionako nisam imala godinama.
ps. Ove fotke su iz Hostela Tresor u Ljubljani. Natpisi na zidovima su genijalni. Kao i sjećanje na trenutke samoće u prostorima predviđenima za to. 😉
