Moja mama je super. Dobro se slažemo. Kužimo se. Nekad više nekad manje, ali u svakom slučaju, imamo onaj “moja mama je moja prijateljica” odnos. Čujemo se svakodnevno. Vidimo se jako često. I tako, neki dan, u u ležernom čavrljanju, ispali ona, ni kriva ni dužna: ajme, ne bi li bilo pametnije da sav taj novac koji skupljaš za Japan staviš sa strane. Da imaš. Za penziju. Ne znam kojim bih riječima opisala svoju prvu reakciju, pa sam napravila selfi. Da. Selfi. To zaista nemam običaj raditi. Draže mi je kad me On okine.
Vidiš ovu boru mrštilicu? Upravo se poduplala i produbila. Jer… ZA PENZIJU????? Ozbiljno???? I bila je ozbiljna. Dobro. Svatko ima svoje veselje i svoje prioritete. Moji su prilično jasni. Imam tu sreću da sam našla u životu ono nešto što me ispunjava na potpuno jedinstven način. Nešto od čega imam leptiriće u trbuhu. Nešto od čega mi je duša puna i sve te patetično emotivne izjave od kojih inače imam probavne smetnje. Ali stvarno je tako.
Postoje ljudi koji to ne nađu nikada. Ja sam eto našla. I sad mi molim te objasni, zašto da stavljam novac sa strane i čuvam ga za penziju? Ili za ono poznato, nedaj Bože da ti zatreba za neku operaciju. Nemoj me krivo shvatiti, ne govorim da nije dobro imati nešto sa strane, ali cijeli taj koncept skupljanja novca koji stoji u nekoj ladici/banci/čarapi/pod madracem i čekanja nesreće zbog koje ću trebati taj novac mi je potpuno neshvatljiv. Isto je i s čekanjem penzije, što je za minimalno 25 godina, pa da onda kao vesela šezdesetogodišnjakinja uživam u zasluženoj mirovini. Nije ni to loše. Pod uvjetom da sam i tada zdrava, da je i on zdrav, da smo super vitalni, da smo i dalje zajedno 😀 Ali tko mi to može garantirati? Do naše penzije, tko živ tko mrtav. Tako da mi skupljanje novaca za sretnu starost ne pada na pamet. Više mi je u planu živjeti sretno sada u nadi da će se trend nastaviti :D. Klasa optimist.
Sve sam ovo u kratkim crtama objasnila i mami – shvatila je odmah. Kažem, najbolja je. A pišem čisto zato da mogu pročitati kad budem u penziji, pa da si mogu reći: eto, bila si u pravu. Dobro ću se nasmijati ako bude: gusko, trebala si slušat mamu. Ona ti je to rekla kad je bila u penziji i nije imala ništa sa strane :D.
PS: Poanta ovog posta je zapravo ovo:
Pa čak i ako to znači punjenje čarape. Nema veze što ja to ne razumijem. 😉
A ti? Puniš čarapu? Guraš pod madrac? Ili si kao i ja “samo jednom se živi” tip? Napravila bih anketu, stvarno me zanima. Ali ne znam kako, pa budi drug i podijeli svoje navike, imovinsko stanje ili neimanje u komentarima. Hvala. 😉
Potpisujem od riječi do riječi … Uživajte u Japanu 😉
Znala sam da ima ljudi koji će razumjeti 😉 Imamo još do Japana ravno pet mjeseci, taman fino vremena za skupljanje 😀
..bila u Japanu 18dana pred koji tjedan..tako da ja vrtim tvoju ploču…Živim u trenutku!
Ajme ljepote… imaš negdje zapisano štogod? Trenutno mi je sve o JApanu omiljeno štivo 😀
Ja svaku vašu objavu, dam mužu, da pročita jer prosto ne mogu vjerovati, da netko zna napisati sve ono što ja mislim. I da, jedva čekam report iz Japana.
Veliki pozdrav iz Slovenije
Hahahaha, sjajno 😀 Dobro je znati da nas ima još koji smo isti 😉 Hvala što pratite, pozdrav Sloveniji <3
Imam privatno penziono i zivotno osiguranje 🙂 Stednja je prosta ako si naucen da zivis uvek sa manje novca no sto zaradjujes. A evo jedne stvari gde sam nasao novac za penziono. Ukines fiksni telefon koji ionako nikad ne koristis i eto ti 80-90 evra godisnje za stednju. Ne znam da li ce sutra to uopste biti novac al znam da sam barem pokusao i nemam za cim zaliti. Novac za putovanja nije ovim nikako ugrozen naravno 🙂
Kakva penzija, nekad nemam ni za ‘leba, al’ zato imam plan gde ću svakog sledećeg meseca 🙂 Tvoja mama bar ima unuku. Moja je prestala da prigovara i govori. Samo uzdiše…
🙂
Štednja je dobra i potrebna, posebno kada si jedinica i nemaš rođake niti prijatelje koji mogu finansijski da uskoče kad zatreba. Ali ja ne štedim na putovanjima, već na odeći, izlascima, ne pušim, ne pijem, pa sav novac koji bih utrošila možda na to ostavljam sa strane. Za penziju svakako ne štedim, već za ” ne daj bože”.
Svakako zanimljiva tema 🙂