Mama, koji su sve gradovi u Španjolskoj? Zašto smo bili samo u Valenciji? Mamaaaa, ti govori države, ja ću pogađati gradove. Kada ćemo opet na one bazene? Ej, mama, za koliko dana idemo na Malticu? A tamo daleko? U onaj neki Japan? Je li Tokio ili TokiJo? Ima tamo igraonica? Kad ćemo ići u Ameriku?? – pitanja se tako nižu iz dana u dan. Zadovoljno odgovaram na svako. Puno su mi draža od onih – kupiš mi ovo, kupiš mi ono? Ne znam zašto misli da ćemo joj kupiti nešto svaki put kad izađemo iz kuće. Zapravo znam. #bakaidida
U svakom slučaju, puno mi je draže dok pričamo o putovanjima nego o tisućama igračaka s kojima bi se igrala punih pet minuta dok ne bi otišle u zaborav. Jeftinije bi možda bilo da joj kupim igračku, ali radije odgajam malog putoholičara. Pitaš se zašto?
Ima tako jedna izreka za koju mi je užasno žao da nije moja. Zapravo postoje dvije. Gađaju točno tamo gdje treba. Kao da su moje. A nisu. Jer još nisam izmislila mudru izreku. Nisam izmislila ni izreku, a kamoli mudru. Jedna je vezana uz putovanja. Kaže ovako:
We travel because we need to, because distance and difference are the secret tonic to creativity.
When we get home, home is still the same,
but something in our minds has changed,
and that changes everything.
– Jonah Lehrer
Eto. U kratkim crtama, rečeno je baš sve. Kad me netko pita zašto se toliko volim izgubiti u nepoznatome, zašto sam najsretnija dok vučem kofer prema aerodromu, zašto obožavam prvo jutro u novom gradu, zašto volim nove ljude, drugačije i nepoznate. Jonah Lehrer, eto, zna zašto. Putovanja mijenjaju, šire vidike, najbolji su način za naučiti nešto o drugima, a posebno o sebi. To razumije samo onaj tko putuje. I zato imam namjeru vući dijete kamo god idem. Srećom, jabuka ne pada daleko od stabla, pa je podmladak već sada najsretniji kad luta. Neki će reći, bolje je otići bez djece. Lakše. Možda i je. Nisam ni ja luda za piški mi se, kaki mi se trenucima. Ali kako dijete raste, takvih i svih ostalih trenutaka će biti sve manje. Kod putovanja s djecom, bitna je dobra priprema. A ako dijete raste naviknuto na putovanja, jednog će dana postati pravi putnik. Onda nemaš brige.
Kad smo već kod mudrih izreka, volim i ovu. Zapravo, riječ je o najboljoj definiciji optimiste ikad:
Optimist:
Someone who figures that taking a step backward after taking a step forward is not a disaster,
it`s a cha-cha.
– Robert Brault
U slučaju da se pitaš čemu sad priča o optimizmu, koraku naprijed, natrag, katastrofi… Putujemo jako brzo, a On kašlje k`o slon i ima laganu temperaturu. Pa sad mantram i plešem. Cha – cha. U krajnjoj liniji, ići će bolestan. Pa neka boluje u hotelu. Dovoljna će mu kazna biti soba bez wifija. Da. BEZ WI FI JA. #inyourface (his face, not your)
“Nova mora ćeš otkriti tek kad stekneš dovoljno hrabrosti da iz vida izgubiš obalu”! 😉
https://mudreizreke.net
Tako je